Замислите да се налазите на козјој каменој стази у планинама као што су Шара, Ошљак или Коњушка.
Све што вас окружује, недирнута природа, стене, шума, камена стаза и небо били су ту хиљадама година пре вас, како ми обично мислимо. Проћиће још неколико тренутака и ви више нећете бити ту; стене, шума, камена стаза и небо остаће непромењени још хиљадама година после вас.
Питам се, шта вас је то тако неочекивано натерало да бисте то-ком једног кратког тренутка уживали у лепотама недирнуте природе, која узгред речено, није свесна вашег присуства. Разуме се, и ви ћете сигурно остарити као и стене које су крај вас.
Док мирно стојите, дубоко у вама одзвања мисао: Сречани су се вековима борили, мукотрпно радили и множили, а Сречанке столећима у мукама рађале децу. Неко је други можда ту стајао, на истој стази и на истом месту, сто и више година пре вас. И њега је зачео мушкарац Сречанин а родила жена Сречанка. Као и ви, и он је упознао бол и краткотрајну радост. Да ли је то стварно био неко други? Зар то нисте били ви сами? Шта је то ваше ја? Који су услови били неопходни да би једно зачето биће овај пут постало ви, баш ВИ, а не неко други? Какав очигледан смисао, усклађен са природним наукама, може имати појам "неко други"?
Да је жена Сречанка, која је сада ваша мајка, живела са неким другим човеком и с њим родила сина, и да је и ваш отац Сречанин исто то учинио, да ли бисте Ви постали Ви? Или сте пак Ви хиљадама годи-на живели у њима, у своме оцу Сречанину и мајци Сречанки? Па чак и да је тако, зашто Ви нисте Ваш брат, зашто он није Ви? Или неки Ваш даљи рођак?
Шта је то захваљујући чему тако тврдоглаво разликујете СЕБЕ од ДРУГОГА када је, објективно, све што постоји на овим сретечким просторима једно те исто.
проф. Слободан Лазаревић
Нема коментара:
Постави коментар